Друга Међународна награда за књижевност "Александар Тишма" свечано је уручена лауреату Давиду Албахарију 24. јуна 2022. у Матици српској у Новом Саду. Жири, у чијем су саставу престижни европски писци и критичари: председница Илма Ракуза, Ласло Мартон, Петер Хандке, Владислава Гордић Петковић и Матијас Енар изабрали су роман Давида Албахарија "Данас је среда" који је објављен на немачком језику у преводу Мирјане и Клауса Витмана под називом "Heute ist Mittwoch" у издању издавачке куће Schoffling, 2020.
Награду је лауреату уручила чланица жирија Владислава Гордић Петковић. Председница жирија Илма Ракуза из оправданих разлога није могла присуствовати уручењу али је њен текст образложења Награде прочитан. Током свечаног одржавања доделе Међународне награде за књижевност "Александар Тишма" обратили су се председник Матице српске Драган Станић, председник Фондације "Александар Тишма" Андреј Тишма, чланица жирија и Управног одбора Фондације Владислава Гордић Петковић, преводитељка књиге Мирјана Витман и управница Фондације Бора Бабић. Свечаност је уприличио и текст Давида Албахарија, који је припремио за ову прилику, а који је прочитала књижевница, преводитељка и пријатељица Давида Албахарија Мирјана Огњановић. Одломак из награђене књиге на српском језику прочитала је Ана Кукољ Јовић, а на немачком преводитељка Мирјана Витман.
Највећи донатор Међународне награде за књижевност “Александар Тишма” је ОТП банка. Остали донатори су Министарство културе Србије, Покрајински секретаријат за културу и Градска управа за културу Новог Сада.
Фондација "Александар Тишма" основана је у августу 2016. године. Мисија Фондације је афирмација, популаризација и проучавање дела и личности књижевника и академика Александра Тишме. Једна од основних активности Фондације је додела Међународне награде за књижевност "Александар Тишма". Награда се додељује сваке друге године најбољем светском писцу за укупно или појединачно књижевно дело написано и објављено на било ком светском језику, а преведено и објављено на једном од европских језика - немачком, енглеском или француском. Прва награда је додељена 2019. године, а добитник је био мађарски писац Ласло Дарваши. Управо је Академска књига објавила његову награђену књигу "Бог, домовина, породица" коју је с мађарског језика превео Вицко Арпад.
Похвала Давиду Албахарију
Међународна књижевна награда "Александар Тишма" за 2022. годину припала је познатом српском писцу Давиду Албахарију за роман "Данас је среда" који је 2020, у изванредном преводу Мирјане и Клауса Витмана, на немачком објавила издавачка кућа Шефлинг и који је понео највише похвале. Албахаријево опсежно књижевно дело обухвата романе, кратке приче и есеје, али се наслов "Данас је среда" може описати као врхунац његовог списатељског рада.
Приповедач свог оца, оболелог од Паркинсонове болести, свакодневно прати у шетњама Земунским кејом. Једном приликом се сусрећу са човеком који код његовог оца буди немиле успомене. Отац, који је до тада ћутао, почиње да прича. А оно што из њега куља показује се као сведочанство о једном животу препуном ужаса. Тај отац је, као партијски активиста и сарадник тајне службе, својевремено денунцирао и малтретирао људе. Касније га је једна од његових жртава потказала да је стаљиниста због чега је протеран на Голи оток. Злочинац се тако нашао у улози жртве, али га то није довело до унутрашњег преображаја. Након пуштања на слободу, он постаје тиранин у својој кући који понижава своју жену и тера је у осамљивање. Тек болест успева да га натера да поразмисли о грешкама из прошлости и да прихвати сопствену ограниченост и немоћ.
Но, да ли је тачно то што овај отац прича о свом животу? Син слуша његове монологе, али никако не може да буде сигуран у њихову веродостојност. Кривица и искупљење, злочин и казна, пркос и кајање измичу објективној процени. Захваљујући зналачкој наративној техници Давида Албахарија, у којој он очеве исказе репродукује кроз белешке његовог сина, неколико битних питања остаје без одговора. И добро је што је тако јер управо тај простор остављен за тумачење омогућава диференциран поглед на сложеност теме: уплетеност појединца у политичку машинерију и његову беспомоћност пред фаталном болешћу. Као читаоци, колебамо се између саосећања и огорчења, између сажаљења и гађења и дивимо се стрпљењу сина који успева да свог оца воли и као некадашње чудовиште и као шаку јада и "нулу од човека".
Напослетку, "Данас је среда" је исто тако и дирљив роман о односу сина и оца. Можда најдирљивији од свих романа Давида Албахарија. Јер, аутор се у њему позабавио темом која је за њега крајње лична: Паркинсоновом болешћу, од које и сам болује већ дуги низ година. Да, "Данас је среда" је књига о тој подмуклој болести против чијег се немилосрдног напредовања мало шта да учинити. Па ипак, Албахари је – утолико што ју је, на суверен начин, учинио књижевно продуктивном – остварио уметничко-моралну победу над том болешћу. Небројени детаљи, од којих су неки и гротескни, указују на његову тужну фамилијарност са материјом. У том погледу, не постоји никакав проблем са кредибилношћу. Штавише, аутору морамо да одамо највеће признање на прецизности са којом успева да опише, понекад комично-апсурдну, ситуацију у којој се налази оболели од Паркинсонове болести.
Од срца честитам Давиду Албахарију на Награди "Александар Тишма” и желим да нам подари још величанствених дела. Све из његовог пера је светска књижевност у најбољем смислу речи.
Илма Ракуза